Kako samo merenjem SWR-a proveriti da li koaksijalni kabl ima karakterističnu impedansu 50 Ω?
Varijanta A:
Na jedan kraj kabla povezati neinduktivan otpor od 50 Ω. Drugi kraj kabla povezati na bilo koji uobičajen antenski analizator – SNA, VNA… Ako je kabl ispravan i ima karakterističnu impedansu 50 Ω, SWR će biti 1:1 preko celog frekventnog raspona mernog uređaja.
A ako karakteristična impedansa kabla nije 50 Ω, grafik na analizatoru biće talasast, otprilike kao na priloženoj slici. Frekvencije pri kojima je i na tom grafiku SWR 1:1 jesu one pri kojima je dužina kabla slučajno jednaka celobrojnom umnošku λ/2, puta faktor skraćenja kabla; u tim slučajevima koaksijalni kabl “preslikava” impedansu s kraja na kraj, nepromenjenu, pa analizator vidi samo realni otpor od 50 Ω koji stoji na drugom kraju, bez obzira na karakterističnu impedansu kabla. (A realnih 50 Ω daje SWR 1:1).
I ovaj jednostavni grafik može nam pomoći da bliže odredimo nepoznatu karakterističnu impedansu kabla, tj. dve moguće vrednosti. Ako pogledamo grafik, vidimo da maksimalan SWR iznosi oko 2,25. (To je na frekvencijama pri kojima je dužina kabla jednaka neparnim umnošcima λ/4 puta faktor skraćenja.)
Karakteristična impedansa koaksijalnog kabla ima jednu od dve moguće vrednosti:
Zo = 50 * (kvadratni koren iz SWRmax)
ili
Zo = 50 / (kvadratni koren iz SWRmax)
Za SWRmax = 2,25 dobijamo Zo = 75 Ω ili Zo =33,3 Ω. Prva opcija očigledno je mnogo verovatnija.
Varijanta B (praktično isti metod, samo druga tehnička sredstva):
Na jedan kraj kabla povezati veštačko opterećenje od 50 Ω (odgovarajuće snage). Drugi kraj kabla povezati na primopredajnik. Ako je kabl ispravan i ima karakterističnu impedansu 50 Ω, SWR će biti 1:1 na svim opsezima, svuda.
