Gradio sam razne birače antena. Oni se po pravilu sastoje od dva dela – upravljačke i preklopne kutije, koje su povezane upravljačkim kablom.
Zadnjih nekoliko godina ustalio se jedan model preklopne kutije, tj. kutije s relejima. Ona je za pet antena i predstavlja kompromis: bilo bi lepo da predviđa više antena, ali je i pet obično dovoljno, a konstrukcija je robustna i pouzdana, i već debelo proverena s par kW. Kao upravljački, koristi se običan UTP kabl s konektorima RJ-45. Laka je za održavanje, laka zamena releja.
Sada sam razvio automatske upravljačke kutije kompatibilne s njom. One se povezuju s radio-uređajem. Tako, čim se na uređaju promeni opseg, automatski se menja antena. S obzirom da KT opsega ima više nego raspoloživih antena, raspored – koji opseg ide na koju antenu – pravi se minijaturnim prekidačima na pločici. Moguće je bilo i fancy podešavanje s telefona, ali to posle treba održavati, to je za ozbiljne firme. Raspored se po pravilu ne menja često, pa mogu i prekidači. Može više opsega na jednu antenu, a ne može – u sadašnjim verzijama – više antena za isti opseg. (To može u nekim drugim projektima, od kojih je jedan opisan ranije ovde na blogu.)
Prikazana pločica podržava TS-590, TS-890, TS-480 (sve preko CAT-a, RS-232), kao i BCD kôd kakav koriste Yaesu, Elecraft itd. Može preklapati antene, filtere, šta god. S drugim softverom i uz minimalne intervenciju u hardveru, mogla bi podržavati i Icom (band voltage, ne CI-V).
Šema je povelika, ali zapravo nije složena. MAX232 služi za komunikaciju perko RS-232, a Arduino Nano upravlja svime. Releje pogone darlingtoni u ULN2003. Napon od 5 V za Arduino, displej i MAX232 dobija se malim DC/DC pretvaračem koji je po obliku zamena za 7805. Moguće je upotrebiti i “normalan” 7805, ali bi se on prilično grejao, jer razlika između ulaznog i izlaznog napona može biti 10 V, a potrošnja na 5 V može biti 80 mA. Napon se dodatno pegla velikim elektrolitskim kondenzatorom.
Položaj preklopnika ‘Y – K‘ (‘Yaesu – Kenwood’) očitava se samo neposredno posle reseta, a ima značaja samo ako se koristi CAT.
Displej je sedmosegmentni, LED, s kontrolerom TM1637. Ima četiri izvoda, a zauzima dva I/O pina na Arduinu. Nezgodan je za montažu na kućište, ali su cifre vidljive i iz veće daljine.
Moguća je minimalistička varijanta – bez displeja i zvučnice; to bi uprostilo izradu kućišta i potencijalno ga smanjilo makar po visini.
Tzv. ‘Yaesu BCD kôd’ jeste de facto standard za prosleđivanje podatka o trenutno odabranom opsegu. Njega podržavaju Yaesu, Elecraft i noviji lineari OM Power. Na nekom od svojih konektora ti radio-uređaji daju taj podatak u obliku četvorobitnog kôda koji se dalje može koristiti za izmene antena, filtera itd. U dokumentaciji, ta četiri voda zajedno se zovu ‘BAND DATA‘, a pojedinačno su obeleženi ‘A’, ‘B’, ‘C’, ‘D’.
Kod radio-uređaja Kenwood podatak o trenutno odabranom opsegu može se dobiti preko CAT-a, ali se detalji protokola mogu razlikovati od modela do modela. Zelene pločice ovde podržavaju TS-590, TS-890, TS-480, a komunikacija s njima ide preko COM-porta, tj. RS-232. Brzina protoka je 9600 bps. Podržana je veza preko RS-232 i s novijim Yaesu uređajima FTDX-10, FTDX-101, FT-991.
Da bi ispravno komunicirali s ovim band-dekoderima, radio-uređaji Kenwood moraju “videti” međusobno spojene vodove RTS i CTS u kablu RS-232. To su pinovi 7 i 8 u konektoru DB-9. Oni se mogu međusobno spojiti u konektoru na kablu (na strani do radio-uređaja), ili u kućištu band-dekodera ako kabl ima vodove RTS i CTS.
Pomenuti BCD standard jeste najpopularniji. I programi za logiranje (N1MM, Win-test, DXLog) mogu po tom standardu davati podatak o trenutno odabranom opsegu – na pinovima LPT porta računara. Oni podatak o opsegu inače dobijaju od radio-uređaja preko USB-a ili RS-232, pa ga prosleđuju na LPT port u standardizovanom obliku. Na taj način s ovde opisanim band-dekoderima mogli bi raditi praktično svi današnji radio-uređaji, bez obzira na proizvođača i model. Ako računar nema ugrađen LPT port, on se može dodati. Konvertor USB-na-LPT po pravilu neće raditi u ovoj primeni, pa valja upotrebiti neku od kvalitetnijih PCI kartica koje nude LPT port.
https://vi.aliexpress.com/item/1005006177868912.html
Uspešno sam testirao ovu karticu s programima N1MM i Win-test, pod Windows 10 (64bit). Adresa porta je EFF8. Kada je sve podešeno, na pinovima 2, 7, 8, i 9 konektora DB-25 dobija se četvorobitni kôd koji označava opseg trenutno izabran u programu. Pin 2 je bit ‘A’ itd. Logička” jedinica” je 3,3 V. S programom DXLog radilo mi je samo pod Windows 7/32bit. Adresa porta je E010.
U svakom slučaju prvo treba pročitati dokumentaciju programa, svaka je detaljna i korisna.
Prikazani model kartice nudi i dodatni COM port, koji mi nije bio potreban. Postoje vrlo slični modeli s istim glavnim čipom (AX99100) koji nude samo LPT port (samo konektor DB-25).
U svim verzijama band-dekodera prikazanima ovde, LED displej prikazuje trenutno izabran opseg, a piezo-zvučnica Morzeovom azbukom oglašava svaku promenu, tj. objavljuje na koji se opseg upravo prelazi. Ako tokom rada validni podaci prestanu da dolaze iz radio-uređaja, broj na displeju blinkaće, a iz zvučnice će se periodično čuti dvostruk upitnik. Povezivanje ovih indikatora nije obavezno, tj. displej i/ili zvučnica mogu se izostaviti ako nisu potrebni. Inače, displej je ovde najveći potrošač na naponu od 5 V, može vući 40-50 mA.
Iako vodovi upravljačkog kabla mogu imati prenaponsku zaštitu na oba kraja, PRE oluje i grmljavine (i uvek kada se antene neće koristiti na duže) – OBAVEZNO odspojiti sve koaksijalne kablove antena, a i upravljački kabl – OBAVEZNO.
Ako je upravljački kabl vrlo dug, može biti korisno provući ga u nekoliko navoja kroz feritni prsten, što bliže upravljačkoj kutiji.
Napon napajanja sme biti od 12 do 15 V. Releji su za 12 V nominalno, ali ako je upravljački UTP kabl vrlo dug – nije loše dodati par volti u startu, zbog gubitaka u kablu, a i ULN2003 “pojede” 1 V. Releji inače vuku relativno malo struje, po 40 mA najviše, a zajednički plus za njih prenosi se preko tri voda paralelno. To sve smanjuje gubitke u kablu. Pri naponu napajanja od 14 V ili 15 V, i s dobrim UTP kablom, udaljenost od više desetina metara ne bi trebalo da bude baš nikakav problem.
I upravljačku i preklopnu kutiju OBAVEZNO uzemljiti.
Na pločici je i konektor za UTP kabl prema kutiji s relejima.
Na Aliekspresu ima lepih kućišta od ekstrudiranog aluminijuma.
Ako čovek nema bravarsko-limarsku radionicu, najgori posao jeste isecanje pravougaonog otvora za displej. Maske za displej za prve primerke izradio je Peđa YT9TP, na 3D štampaču. (Hvala!) Možda ćemo i tu ponešto menjati.
S obzirom da su na uređajima Yaesu i ‘BAND DATA’ i PTT za linear po pravilu izvedeni na isti konektor, vod PTT doveden je istim kablom u ovo kućište, pa izveden na činč pozadi, tako da je opet lako dostupan. Za CAT sam na kućištu koristio muški konektor DB-9, a za BCD – šestopinski GX12, koji je pouzdan i lep model konektora, a nije prevelik. U DB-9 na kućištu spojeni su pinovi 7 i 8.
Dobro je da kablovi do radio-uređaja (ili do LPT porta računara) budu kratki i oklopljeni.
Mislim da ću sasvim odustati od posebnih pločica za Icom (band voltage), jer se ove postojeće mogu fizički lako prilagoditi, ako zatreba, a softver već postoji. U sledećim verzijama još ću olakšati to prilagođavanje. U principu, moguće je sve to i formalno objediniti, videćemo. Inače, kod radio-uređaja Icom, ta analogna indikacija opsega, diskretnim naponskim nivoima, ne razlikuje međusobno 15 m i 17 m, kao ni 10 m i 12 m. Razlikuje, dakle, osam opsega umesto deset. To može biti problem, ali i ne mora.
Usput: band-dekodere za Yaesu, kao i za Icom band voltage, moguće je izvesti i bez mikrokontrolera. (Ima mnogo šema po Internetu.) Opet će, naravno, biti potrebni drajveri za releje, a neće biti ni displeja, ni indikacije telegrafijom… Nekome će to biti sasvim prihvatljivo. Tek, za CAT i CI-V (Icom) neophodni su mikrokontroleri u startu.
