Oscilator ovde proizvodi signal oblika sinusoide, tako da je ton čist i prijatan. Jačina se može podešavati, ali ne i visina tona. To nije strašno, jer je 800 Hz sasvim u redu. Dodali smo svetleću diodu koja pokazuje kada je zujalica uključena.
Napravili smo tri primerka u YU1ABH. Onima koji budu vežbali telegrafiju (Morzeovu azbuku) dodatni podsticaj biće ponos što koriste elektronski uređaj koji su sami sagradili.
Tranzistor ne mora biti BC109, može bilo koji mali NPN tranzistor: BC546, BC337, 2N3904… Između kolektora i baze mogu se uočiti dva RC kola u obliku slova “T”. Zato se ovaj tip oscilatora zove “dvostruko T” – “twin T”.
LM386 pojačava zvuk dovoljno za vežbanje u povećoj prostoriji, s više učenika. Zato treba upotrebiti zvučnik od makar 1 W. Kome je prejako, može izostaviti C6; tada će pojačanje kola biti manje.
Pogled na pločicu odozgo, sa strane gde su komponente:
Nisam hteo da komplikujem dodavanjem još jednog tranzistora koji bi oblikovao početke i krajeve elemenata (crta i tačaka). Taster je povezan preko malog niskopropusnog filtra, pa “klik” nije previše izražen. Zvuči pristojno i izgleda pristojno na osciloskopu. (Vidljivo talasanje na 50 Hz potiče od loših kablova do računara u kome je softverski osciloskop, zujalica inače daje konstantnu amplitudu.) Krajevi elemenata izgledaju još mnogo bolje, sasvim pravilno.
Napon napajanja ne bi trebalo povećavati, 6 V je prava mera. Radiće i na 5 V.
Ovo je lep mali projekt za mlade članove radio-kluba. Napravi se nešto zaista korisno, a usput bude prilike da se govori o oscilatorima i pojačavačima načelno, o obliku signala i njegovom prikazu; i priča se odmah ilustruje u praksi.
Prototip u specijalnom providnom kućištu:
🙂
